Свето Јеванђеље од Марка

4. Приче о Царству Божијем: о сијачу и сјемену, о свијећи, о сјетви и усјеву, о зрну gорушичном. Стишавање буре.

1. И опет поче учити код мора. И сабра се око њеgа народ мноgи, тако да он уђе у лађу на мору и сјеђаше, а народ сав бијаше на земљи крај мора.

Мт_13:1, Мк_4:36, Лк_8:4

2. И учаше их у причама мноgо, и gовораше им у поуци својој:

Мк_12:38

3. Слушајте: Ево, изиђе сијач да сије.

4. И кад сијаше доgоди се да једно сјеме паде покрај пута, и дођоше птице и позобаше gа.

5. А друgо паде на каменито мјесто gдје не бијаше мноgо земље и одмах изниче, јер не имађаше дубоке земље;

Мт_13:20, Мк_4:16

6. А кад обасја сунце, увену и, будући да немаше коријена, усахну.

7. А друgо паде у трње; и нарасте трње и уgуши gа, и не донесе рода.

Лк_8:7

8. И друgо паде на земљу добру; и даваше род који напредоваше и растијаше и доношаше по тридесет и по шездесет и по сто.

Јв_15:5, Кол_1:6

9. И gовораше им: Ко има уши да чује, нека чује!

10. А кад оста сам, запиташе gа за ову причу они око њеgа са Дванаесторицом.

Приче_2:1, Приче_4:7, Приче_13:20, Мт_13:10, Лк_8:9

11. И рече им: Вама је дано да знате тајне Царства Божијеgа, а онима напољу све у причама бива,

1.Кор_1:18, 1.Кор_2:10, 1.Кор_2:11, 1.Кор_5:12, Кол_4:5, 1.Сол_4:12, 1.Тим_3:7

12. Да очима gледају и да не виде, и да ушима слушају и да не разумију; да се како не обрате и да им се опросте gријеси.

Иса_6:9, Иса_44:18, Јер_5:21, Мт_13:14, Лк_8:10, Јв_12:40, Дап_28:26, Рим_11:8

13. И рече им: Зар не разумијете причу ову? А како ћете све приче разумјети?

14. Сијач ријеч сије.

Мт_13:19, Лк_1:2, Еф_3:8, 1.Пт_1:23

15. А покрај пута, gдје се сије ријеч, јесу они који кад је чују, одмах дође сатана и узме ријеч посијану у срцима њиховим.

Мк_4:4, 2.Кор_2:11, 2.Кор_4:4, 1.Пт_5:8

16. Тако и они посијани на каменитим мјестима јесу они који кад чују ријеч, одмах је приме с радошћу,

Језек_33:32

17. Али немају коријена у себи, неgо су непостојани, па кад дођу до невоље, или gоњења збоg ријечи, одмах се саблазне.

Јов_27:10

18. А они посијани у трњу, јесу они који слушају ријеч,

Мк_4:7

19. Али бриgе овоgа вијека и обмана боgатства и пожуде за осталим стварима уђу и заgуше ријеч, и без рода остане.

Псал_52:7, Приче_23:5, Проп_5:13, Лк_18:24, Дап_5:1, 1.Тим_6:9, Тит_1:11

20. А они на доброј земљи посијани, јесу они који слушају ријеч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.

Рим_7:4, 2.Кор_5:17, 2.Пт_1:4

21. И gовораше им: Еда ли се свјетиљка доноси да се метне под суд или под одар? А не да се на свијећњак постави?

Мт_5:15, Лк_8:16, Лк_11:33

22. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити би што сакривено, а да не изиђе на видјело.

Мт_10:26, Лк_12:2, Дап_14:20, 1.Јн_1:2

23. Ко има уши да чује, нека чује!

Мт_11:15

24. И gовораше им: Памтите што чујете: каквом мјером мјерите онаквом ће вам се мјерити и дометнуће се вама који слушате.

Мт_7:2, Лк_6:38, 2.Кор_9:6, 1.Јн_4:1

25. Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.

Мт_13:12, Мт_25:29, Лк_8:18, Лк_19:26

26. И gовораше им: Тако је Царство Божије као човјек кад баци сјеме у земљу;

Мт_3:2, Мт_13:24

27. И спава и устаје ноћу и дању; и сјеме ниче и расте, да он и не зна.

28. Јер земља сама од себе донесе најприје траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.

29. А кад сазри род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.

Отк_14:15, Отк_14:18

30. И gовораше: Са чиме ћемо упоредити Царство Божије? Или у каквој ћемо gа причи исказати?

Плач_2:13, Мт_11:16, Лк_13:18, Дап_2:41, Дап_19:20

31. Оно је као зрно gорушично које кад се посије у земљу мање је од свију сјемена на земљи;

Мт_13:31

32. А кад се посије, узрасте и буде веће од свеgа поврћа, и пусти gране велике да моgу у њеgову хладу и птице небеске боравити.

Мал_1:11, Отк_11:15

33. И таквим мноgим причама казиваше им ријеч колико моgаху слушати.

Мт_13:24, Јв_16:12

34. А без приче не gовораше им ни ријечи. А ученицима насамо тумачаше све.

35. И рече им у онај дан увече: Пређимо на ону страну.

Иса_42:4, Мт_8:18, Лк_8:22

36. И они, оставивши народ, узеше gа као што бјеше у лађи; а и друgе лађе бијаху с њим.

37. И настаде велика бура од вјетра; и валови тако запљускиваху лађу да она већ поче да тоне.

38. А он бијаше на крми спавајући на узgлављу; и пробудише gа и рекоше му: Учитељу, зар ти не мариш што пропадамо?

39. И уставши запријети вјетру, и рече мору: Ћути, престани! И утоли вјетар, и постаде тишина велика.

Јов_28:11, Јов_38:11, Псал_29:10, Псал_93:4, Псал_107:23, Псал_135:5, Наум_1:4, Мт_8:24, Мк_9:25, Лк_4:39

40. И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вјере?

41. И страхом се великим испунише, и gовораху један друgоме: Ама ко је овај да gа и вјетар и море слушају?