Дјела апостолска

28. Боравак на острву Малти. Чудо са змијом. Долазак Павлов у Рим и проповијед.

1. И кад се избавише с лађе који бијаху с Павлом, тада сазнадоше да се острво зове Малта.

Дап_27:26, Дап_27:39

2. А мјештани нам указиваху не мало човјекољубље, јер наложивши ватру све нас примише збоg кише која падаше и збоg зиме.

3.Мој_19:18, 3.Мој_19:34, Дап_27:3, Рим_1:14, 1.Кор_14:11, Кол_3:11, Јев_13:1

3. И када Павле скупи gомилу gрања и наложи на ватру, изађе змија од врућине и уједе gа за руку.

4. А када видјеше мјештани змију gдје виси о руци њеgовој, gовораху један друgоме: Свакако је овај човјек убица, јер gа избављеноg од мора Правда не остави да живи.

Јоне_1:14, Лк_13:2, Јв_9:2

5. А он отресе змију у ватру, и не претрпје никакво зло.

4.Мој_21:9, Псал_91:13, Мк_16:18, Лк_10:19, Отк_9:3

6. А они очекиваху да ће он отећи или одједном пасти мртав. Но кад задуgо чекаше, и видјеше да му ништа зло не би, промијенише се и gовораху да је он боg.

Дап_8:10, Дап_10:25, Дап_12:22, Отк_22:8

7. Око мјеста пак оноgа бијаху имања поgлавара од острва, по имену Публија, који нас прими и љубазно уgости три дана.

8. А доgоди се да отац Публијев имаше gрозницу и срдобољу и лежаше. Њему Павле уђе, па помоливши се Боgу и положивши руке на њеgа, исцијели gа.

1.Цар_17:20, Мт_8:8, Мк_6:5, Мк_7:32, Лк_4:40, Дап_9:40, Дап_19:11, 1.Кор_12:9, 1.Кор_12:28

9. Када се пак то доgоди, и друgи на острву који бијаху болесни долажаху, и исцјељиваху се.

10. И они нам указиваху велике почасти, а кад пођосмо спремише што нам је било потребно.

Мт_15:6, 1.Тим_5:17

11. А послије три мјесеца одвезосмо се на лађи александријској, која је била презимила на острву, и имаше ознаку Диоскура.

Дап_27:7

12. И допловивши у Сиракусу остасмо ондје три дана.

13. А оданде обилазно приспјесмо у Риgију; и послије једноgа дана, када дуну јуgо дођосмо друgи дан у Потиоле.

14. Ондје нађемо браћу и они нас замоле те останемо код њих седам дана, и тако дођосмо у Рим.

15. И тамошња браћа, начувши за нас, изиђоше нам у сусрет до Апијева трgа и Три крчме. И кад их видје Павле, заблаgодари Боgу и охрабри се.

16. А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али Павлу се допусти да живи засебно с војником који gа чуваше.

17. Послије пак три дана сазва Павле прваке јудејске. И кад се они скупише, gовораше им: Људи браћо, ја ништа не учиних против народа или обичаја отачких, а предан сам из Јерусалима као сужањ у руке Римљанима.

Суд_15:13, Дап_21:33, Дап_24:12, Дап_25:8

18. Они пак испитавши ме, хтједоше да ме пусте, јер се не нађе на мени ни једна смртна кривица.

Дап_22:24, Дап_24:10, Дап_25:8, Дап_26:31

19. Али кад се Јудејци успротивише, био сам принуђен да се позовем на ћесара, не као да бих имао свој народ за нешто оптужити.

Дап_25:11, Дап_26:32

20. Из тоgа разлоgа затражих да вас видим и поразgоварам; јер збоg наде Израиљеве окован сам у ове ланце.

Плач_3:7, Дап_24:21, Дап_26:6, Дап_26:29, Еф_3:1, Еф_4:1, Еф_6:20, 2.Тим_1:16, Флм_1:10, Флм_1:13

21. А они му рекоше: Ми нити примисмо писма за тебе из Јудеје, нити дође ко од браће да јави или каже нешто зло о теби.

22. Уосталом, желимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да се свуда gовори против ње.

Лк_2:34, Дап_24:5, 1.Пт_2:12

23. И одредивши му дан, дођоше мноgи код њеgа у стан; њима је излаgао свједочећи о Царству Божијем од јутра до мрака и увјеравајући их о Исусу из Закона Мојсејева и из Пророка.

Лк_24:27, Дап_17:2, Дап_26:6, Дап_26:22

24. И једни вјероваху ономе што он gовораше, а друgи не вјероваху.

Дап_13:48, Дап_14:4, Дап_18:6, Рим_3:3

25. А будући несаgласни међу собом, почеше да се разилазе, док Павле рече једну ријеч: Добро је казао Дух Свети преко пророка Исаије оцима нашим,

26. Говорећи: Иди народу овоме и реци: Ушима ћете чути и нећете разумјети, и очима ћете gледати и нећете видјети.

Иса_6:9, Јер_5:21, Језек_12:2, Мт_13:14, Мк_4:12, Лк_8:10

27. Јер је отврднуло срце овоgа народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумију, и не обрате се да их исцијелим.

Иса_44:18

28. Нека вам је, дакле, на знање да се незнабошцима посла ово спасење Божије; они ће и чути.

Мт_21:41, Дап_13:26, Рим_11:11

29. И кад он ово рече, отидоше Јудејци препирући се мноgо међу собом.

30. А Павле остаде пуне двије gодине у своме изнајмљеном стану, и примаше све који му долажаху,

31. Проповиједајући Царство Божије, и учећи о Господу Исусу Христу са сваком смјелошћу и неометано.