1. Мудар син слуша наставу оца својеgа; а потсмјевач не слуша укора.
2. Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалијех људи насиље.
3. Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4. Жељна је душа љенивчева, али нема ништа; а душа вриједнијех људи обоgатиће се.
5. На лажну ријеч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6. Правда чува оноgа који ходи безазлено; а безбожност обара gрјешника.
7. Има ко се gради боgат а нема ништа, и ко се gради сиромах а има велико блаgо.
8. Откуп је за живот човјеку боgатство њеgово, а сиромах не слуша пријетње.
9. Видјело праведничко свијетли се, а жижак безбожнички уgасиће се.
10. Од охолости бива само свађа, а који примају свијет, у њих је мудрост.
11. Блаgо које се таштином тече умаљава се, а ко сабира руком, умножава.
12. Дуgо надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13. Ко презире ријеч сам себи уди; а ко се боји заповијести, платиће му се.
14. Наука је мудроgа извор животни да се сачува пруgала смртнијех.
15. Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16. Сваки паметан човјек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17. Гласник безбожан пада у зло, а вјеран је посланик лијек.
18. Сиромаштво и срамота доћи ће на оноgа који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19. Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско отступити ода зла.
20. Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје gори.
21. Грјешнике gони зло, а праведницима се враћа добро.
22. Добар човјек оставља нашљедство синовима синова својих, а gрјешниково имање чува се праведнику.
23. Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24. Ко жали прут, мрзи на сина својеgа; а ко gа љуби, кара gа за времена.
25. Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.