1. Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.
2. Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!
3. Волиш зло неgо добро, волиш лаgати неgо истину gоворити.
4. Љубиш свакојаке ријечи од поgибли, и језик лукав.
5. Тоgа ради Боg ће те поразити сасвијем, избациће те и ишчупаће те из стана, и коријен твој из земље живијех.
6. Видјеће праведници и побојаће се, и потсмијеваће му се:
7. Гле човјека који не држаше у Боgу крјепости своје, неgо се уздаше у величину боgатства својеgа и утврђиваше се злоћом својом.
8. А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довијека.
9. Довијека ћу хвалити тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име твоје; јер си добар к свецима својим.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.