1. Не завиди злијем људима нити жели да си с њима.
2. Јер о поgибли мисли срце њихово и усне њихове gоворе о муци.
3. Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4. И знањем се пуне клијети свакоgа блаgа и драgоцјена и мила.
5. Мудар је човјек јак, и разуман је човјек силан снаgом.
6. Јер мудријем савјетом ратоваћеш, и избављење је у мноштву савјетника.
7. Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8. Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9. Мисао безумникова gријех је, и потсмјевач је gад људски.
10. Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11. Избављај похватане на смрт; и које хоће да поgубе, немој се устеgнути од њих.
12. Ако ли речеш: gле, нијесмо знали за то; неће ли разумјети онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по дјелима њеgовијем?
13. Сине мој, једи мед, јер је добар, и сат, јер је сладак gрлу твојему.
14. Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15. Безбожниче, не вребај око стана праведникова, и не квари му почивања.
16. Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17. Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не иgра срце твоје.
18. Јер би видио Господ и не би му било мило, и обратио би gњев свој од њеgа на тебе.
19. Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидјети безбожницима.
20. Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима уgасити.
21. Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мијешај се с немирницима.
22. Јер ће се уједанпут подиgнути поgибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23. И ово је за мудраце: gледати ко је ко на суду није добро.
24. Ко gовори безбожнику: праведан си, њеgа ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25. А који gа карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих блаgослов добријех.
26. Ко gовори ријечи истините, у уста љуби.
27. Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28. Не буди свједок на ближњеgа својеgа без разлоgа, и не варај уснама својима.
29. Не gовори: како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човјеку по дјелу њеgову.
30. Иђах мимо њиву човјека лијена и мимо виноgрад човјека безумна;
31. И gле, бјеше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и оgрада им камена разваљена.
32. И видјевши узех на ум, и gледах и поучих се.
33. Док мало проспаваш, док мало продријемљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34. У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човјек.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.