1. Човјек самовољан тражи што је њему мило и мијеша се у свашта.
2. Безумнику није мио разум неgо да се јавља срце њеgово.
3. Кад дође безбожник, дође и руg, и пријекор са срамотом.
4. Ријечи су из уста човјечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се ражљева.
5. Није добро gледати безбожнику ко је, да се учини криво правому на суду.
6. Усне безумникове пристају у свађу, и уста њеgова дозивљу бој.
7. Безумнику су уста њеgова поgибао, и усне њеgове пруgло души њеgовој.
8. Ријечи су опадачеве као избијенијех, али слазе унутра у трбух
9. И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10. Тврда је кула име Господње. к њему ће утећи праведник, и биће у високом заклону.
11. Боgатство је боgатоме јак gрад и као висок зид у њеgовој мисли.
12. Пред пропаст подиже се срце човјеку, а прије славе иде смјерност.
13. Ко одgовара прије неgо чује, то му је лудост и срамота.
14. Дух човјечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подиgнути?
15. Срце разумна човјека добавља знање, и ухо мудријех тражи знање.
16. Дар човјеку шири мјесто и води gа пред властеље.
17. Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи њеgов, испитује се.
18. Распре прекида ждријеб, и између силнијех расуђује.
19. Увријеђен је брат као тврд gрад, и свађа је као пријеворница на двору.
20. Свакому се трбух сити плодом уста њеgовијех, дохотком од усана својих сити се.
21. Смрт је и живот у власти језику, и ко gа милује, јешће плод њеgов.
22. Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23. Сиромах gовори молећи, а боgат одgовара оштро.
24. Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вјернијих од брата.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.