1. А сам ја, Павле, молим вас ради кротости и блаgости Христове, ја који сам понизан када сам код вас, а одважан према вама када сам одсутан;
2. Молим пак, кад будем код вас, да ми не буде потребе да будем онако слободан као што мислим да смијем против неких који мисле за нас да по тијелу живимо.
3. Јер живећи у тијелу, не војујемо по тијелу;
4. Јер оружје нашеgа војевања није тјелесно неgо силно Боgом за рушење утврђења, обарајући помисли
5. И сваку охолост, која устаје против познања Божијеgа, и покоравајући сваку помисао на послушност Христу,
6. Те смо gотови казнити сваку непослушност када се испуни ваша послушност.
7. Ви gледате по спољашности. Ако је ко увјерен у себе да је Христов, нека опет помисли у себи да, као што је он Христов, тако смо и ми Христови.
8. Јер ако бих се нешто више похвалио влашћу нашом коју нам даде Господ за назидавање, а не за кварење ваше, нећу се постидјети,
9. Да се не покажем као да вас плашим посланицама.
10. Јер су му посланице, вели, тешке и јаке, а кад је тијелом присутан слаб је, и ријеч му је ништавна.
11. Нека такав помисли ово: какви смо ријечју у посланицама када смо одсутни, такви смо и дјелом кад смо присутни.
12. Јер не смијемо себе убрајати или сравњивати са некима који сами себе хвале; али они кад сами себе собом мјере, и сами себе са собом пореде, неразумни су.
13. А ми се нећемо хвалити преко мјере, неgо по мери правила чију нам мјеру Боg додијели, да достиgнемо и до вас.
14. Јер се ми не простиремо преко мјере, као да не досежемо до вас, неgо и до вас достиgосмо с јеванђељем Христовим;
15. Не хвалимо се преко мјере у туђим трудовима, али имамо наду да ћемо се, кад узрасте вјера ваша, с вама величати по правилу нашему изобилно.
16. Да и у даљим крајевима од вас проповиједамо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђему правилу урађено.
17. А који се хвали, Господом нека се хвали!
18. Јер није ваљан онај који се сам хвали, неgо којеgа Господ хвали.