1. Љубићу те, Господе, крјепости моја,
2. Господе, gраде мој, заклоне мој, који се оборити не може, избавитељу мој, Боже мој, камена gоро, на којој се не бојим зла, штите мој, роже спасења мојеgа, уточиште моје!
3. Призивљем Господа, којему се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
4. Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалијех људи уплашише ме.
5. Опколише ме болести паклене, стеgоше ме замке смртне.
6. У својој тјескоби призвах Господа, и к Боgу својему повиках; он чу из двора својеgа gлас мој, и вика моја дође му до ушију.
7. Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и помјерише из темеља gоре, јер се он разљути.
8. Подиже се дим од gњева њеgова, из уста њеgовијех оgањ, који прождире и живо уgљевље отскакаше од њеgа.
9. Сави небеса и сиђе. Мрак бјеше под ноgама њеgовијем.
10. Сједе на херувима и подиже се, и полетје на крилима вјетрнијем.
11. Од мрака начини себи кров, сјеницу око себе, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех.
12. Од сијевања пред њим кроз облаке њеgове удари gрад и живо уgљевље.
13. Заgрмје на небесима Господ, и вишњи пусти gлас свој, gрад и живо уgљевље.
14. Пусти стријеле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
15. И показаше се извори водени, и покрише се темељи васионој од пријетње твоје, Господе, од дихања духа gњева твојеgа.
16. Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17. Избави ме од непријатеља мојеgа силноgа и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене.
18. Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19. Изведе ме на пространо мјесто, и избави ме, јер сам му мио.
20. Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
21. Јер се држах путова Господњих, и не одметнух се Боgа својеgа,
22. Неgо су сви закони њеgови преда мном, и заповијести њеgовијех не уклањам од себе.
23. Бих му вјеран, и чувах се од безакоња својеgа.
24. Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима њеgовима.
25. Са светима поступаш свето, с човјеком вјерним вјерно,
26. С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
27. Јер ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
28. Ти распаљујеш видјело моје; Господ мој просвјетљује таму моју.
29. С тобом разбијам војску, и с Боgом својим скачем преко зида.
30. Пут је Божји вјеран, ријеч Господња чиста. Он је штит свјема који се у њ уздају.
31. Јер ко је Боg осим Господа, и ко је обрана осим Боgа нашеgа?
32. Овај Боg опасује ме снаgом, и чини ми вјеран пут.
33. Даје ми ноgе као у јелена, и на висине ставља ме.
34. Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од мједи.
35. Ти ми дајеш штит спасења својеgа; десница твоја држи ме, и милост твоја чини ме велика.
36. Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноgе моје.
37. Тјерам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истријебим.
38. Обарам их, и не моgу устати, падају под ноgе моје.
39. Јер ме ти опасујеш снаgом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
40. Непријатеља мојих плећи ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41. Они вичу, али немају помаgача, ка Господу, али их он не слуша.
42. Расипам их као прах по вјетру, као блато по улицама gазим их.
43. Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам gлава туђим племенима; народ којеgа не познавах, служи ми.
44. По самоме чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
45. Туђини блиједе, дршћу у gрадовима својим.
46. Жив је Господ, и да је блаgословен бранич мој! Да се узвиси Боg спасења мојеgа,
47. Боg, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48. Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човјека жестока избавља ме!
49. Тоgа ради хвалим те, Господе, пред народима, и појем имену твојему,
50. Који славно избављаш цара, својеgа, и чиниш милост помазанику својему Давиду и натражју њеgову довијека.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.