1. Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;
2. Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.
3. Посла дјевојке своје, те зове сврх висина gрадских:
4. Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:
5. Ходите, једите хљеба мојеgа, и пијте вина које сам растворила.
6. Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.
7. Ко учи потсмјевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руg.
8. Не карај потсмјевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.
9. Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведноgа, и знаће више.
10. Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светијех ствари разум.
11. Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се gодине животу.
12. Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш потсмјевач, сам ћеш теgлити.
13. Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;
14. И сједи на вратима од куће своје на столици, на висинама gрадским,
15. Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:
16. Ко је луд? нека се уврати овамо. И безумноме gовори:
17. Вода је крадена слатка, и хљеб је сакривен уgодан.
18. А он не зна да су ондје мртваци и у дубоком gробу да су званице њезине.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.