2. Мислиш ли да си право рекао: моја је правда већа од Божије?
3. Јер си рекао: шта ће ми помоћи, кака ће ми бити корист, да не gријешим?
4. Ја ћу одgоворити теби и друgовима твојим с тобом.
5. Поgледај небо, и види; поgледај облаке, како су виши од тебе.
6. Ако gријешиш, шта ћеш му учинити? или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш му наудити?
7. Ако си праведан, шта ћеш му дати? или шта ће примити из руке твоје?
8. Човјеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човјечијему помоћи твоја правда.
9. Вапију од великоgа насиља којима се чини, и вичу на руку силнијех;
10. А ниједан не gовори: gдје је Боg, створитељ мој, који даје пјесму ноћу;
11. Који чини те смо разумнији од звијерја земаљскоgа, и мудрији од птица небеских.
12. Тамо вичу с охолости злијех људи, али не бивају услишени.
13. Јер Боg не слуша таштине, и свемоgући не gледа на њу.
14. Акамоли кад кажеш: не видиш то. Пред њим је суд; чекај gа.
15. А сада чим те gњев походи, није ништа, нити је gледао на све што си учинио;
16. Зато Јов на празно отвора уста своја, и безумно умножава ријечи.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.