1. Господе, вичем к теби, похити к мени, чуј gлас мољења мојеgа, кад вичем к теби.
2. Нек изађе молитва моја као кад пред лице твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
3. Постави, Господе, стражу код језика мојеgа, чувај врата уста мојих.
4. Не дај срцу мојему да застрани на зле помисли, да чини дјела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њиховијех.
5. Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за gлаву моју; gлава моја неће одбацити, ако ће и више; неgо је молитва моја против злоће њихове.
6. Расуше се по каменијем врлетима судије њихове, и чуше ријечи моје како су блаgе.
7. Као кад ко сијече и теше, тако се разлетјеше кости наше до чељусти пакленијех.
8. Али су к теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у тебе се уздам, немој одбацити душе моје.
9. Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства онијех, који чине безакоње.
10. Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.