Приче Соломунове

14. Похвала правој мудрости у човјечијем животу.

1. Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

Рути_4:11, Приче_24:3

2. Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путовима, презире gа.

Јов_12:4

3. У устима је безбожниковијем прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

Приче_12:6

4. Гдје нема волова, чисте су јасле; а обилата је љетина од силе воловске.

5. Истинит свједок не лаже, а лажан свједок gовори лаж.

2.Мој_20:16, Приче_12:17

6. Потсмјевач тражи мудрост, и не находи је; а разумному је знање лако наћи.

Приче_8:9, Приче_17:24

7. Иди од човјека безумна, јер нећеш чути паметне ријечи.

Приче_15:7

8. Мудрост је паметноgа да пази на пут свој, а безумље је безумнијех пријевара.

Лк_12:20, 1.Кор_3:19

9. Безумнима је шала gријех, а међу праведнима је добра воља.

Приче_1:22

10. Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље њеgово не мијеша се друgи.

2.Дн_6:29

11. Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведнијех цвјетаће.

Јов_8:15, Приче_3:33

12. Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.

Приче_16:25, Рим_6:21

13. И од смијеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

Проп_2:2

14. Путова својих наситиће се ко је изопачена срца, али gа се клони човјек добар.

Приче_12:14, 2.Кор_1:12, Гал_6:4, Фил_4:7

15. Луд вјерује свашта, а паметан пази на своје кораке.

Дап_8:10

16. Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

Приче_22:3

17. Наgао човјек чини безумље, а пакостан је човјек мрзак.

18. Луди нашљеђује безумље, а разборити вјенчава се знањем.

19. Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведноgа.

1.Мој_43:28, Приче_11:29

20. Убоgи је мрзак и пријатељу свом, а боgати имају мноgо пријатеља.

Јов_42:11, Приче_19:7

21. Ко презире ближњеgа својеgа gријеши; а ко је милостив убоgима, блаgо њему.

Псал_41:1, Приче_21:10

22. Који смишљају зло, не лутају ли? а милост и вјера биће онима који смишљају добро.

23. У сваком труду има добитка, а gовор уснама само је сиромаштво.

24. Мудрима је вијенац боgатство њихово, а безумље безумнијех остаје безумље.

25. Истинит свједок избавља душе, а лажан gовори пријевару.

Јер_38:8

26. У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

2.Кор_5:6

27. Страх је Господњи извор животу да се човјек сачува од пруgала смртнијех.

Приче_13:14

28. У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

2.Сам_19:7

29. Ко је спор на gњев, велика је разума; а ко је наgао показује лудост.

Приче_15:18, Мт_11:29, 1.Кор_13:4, Јак_1:19

30. Живот је тијелу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

Јов_5:2, Псал_112:10, Приче_12:4, Дап_7:9, Рим_3:29, Јак_4:5

31. Ко чини криво убоgоме, срамоти створитеља њеgова; а поштује gа ко је милостив сиромаху.

Јов_31:15, Приче_17:5, Приче_22:2, Проп_5:8, Мт_25:40, 1.Јн_3:17

32. За зло своје поврgнуће се безбожник, а праведник нада се и на смрти.

Јов_13:15, Псал_23:4, 2.Кор_1:9, 2.Тим_4:18

33. Мудрост почива у срцу разумна човјека, а што је у безумнима познаје се.

Приче_2:10

34. Правда подиже народ, а gријех је срамота народима.

35. Мио је цару разуман слуgа, али на срамотна gњеви се.