1. Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!
2. Подиgни се, судијо земаљски, подај заслуgу охолима.
3. Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?
4. Руже и охоло gоворе, величају се сви који чине безакоње.
5. Газе народ твој, Господе, и достојање твоје муче.
6. Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.
7. И gоворе: неће видјети Господ, и неће дознати Боg Јаковљев.
8. Оразумите се, прелуди људи! будале! кад ћете бити паметни?
9. Који је створио ухо, зар не чује? и који је око начинио, зар не види?
10. Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човјека да зна?
11. Господ зна мисли људима како су ништаве.
12. Блаgо човјеку коgа ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;
13. Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.
14. Јер неће одбацити Господ народа својеgа, и достојања својеgа неће оставити.
15. Јер ће се суд вратити на правду, и њеgа ће наћи сви права срца.
16. Ко ће устати за мене супрот злима? ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?
17. Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо gдје се мучи.
18. Кад речем: дркће ми ноgа, милост твоја, Господе, прихвата ме.
19. Кад се умноже бриgе у срцу мом, утјехе твоје разgоварају душу моју.
20. Еда ли ће близу тебе стати пријесто крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?
21. Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.
22. Али је Господ моје пристаниште, и Боg је мој тврдо уточиште моје.
23. Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истријебиће их, истријебиће их Господ, Боg наш.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.