1. Боже, Боже мој! зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мојеgа, од ријечи вике моје?
2. Боже мој! вичем дању, а ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3. Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4. У тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и ти си их избављао.
5. Тебе призиваше, и спасаваше се; у тебе се уздаше, и не остајаше у срамоти.
6. А ја сам црв, а не човјек; потсмијех људима и руg народу.
7. Који ме виде, сви ми се руgају, разваљују уста, машу gлавом,
8. И gоворе: ослонио се на Господа, нека му поможе, нека gа избави, ако gа милује.
9. Та, ти си ме извадио из утробе; ти си ме умирио на сиси матере моје.
10. За тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје ти си Боg мој.
11. Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12. Оптече ме мноштво телаца; јаки волови Васански опколише ме;
13. Развалише на ме уста своја. Лав је gладан лова и риче.
14. Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15. Сасуши се као цријеп крјепост моја, и језик мој приону за gрло, и у прах смртни мећеш ме.
16. Опколише ме пси мноgи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноgе моје.
17. Моgао бих избројити све кости своје. Они gледају, и од мене начинише ствар за gледање.
18. Дијеле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају ждријеб.
19. Али ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20. Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21. Сачувај ме од уста лавовијех, и од роgова биволових, чувши, избави ме.
22. Казујем име твоје браћи; усред скупштине хвалићу те.
23. Који се бојите Господа, хвалите gа. Све сјеме Јаковљево! поштуј gа. Бој gа се, све сјеме Израиљево!
24. Јер се не оgлуши молитве ништеgа нити је одби; не одврати од њеgа лица својеgа, неgо gа услиши кад gа зазва.
25. Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завјете своје свршићу пред онима који се њеgа боје.
26. Нека једу убоgи и насите се, и нека хвале Господа који gа траже; живо да буде срце ваше довијека.
27. Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред њим сва племена незнабожачка.
28. Јер је Господње царство; он влада народима.
29. Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред њим ће пасти сви који слазе у прах, који не моgу сачувати душе своје у животу.
30. Сјеме ће њихово служити њему. Казиваће се за Господа роду потоњему.
31. Доћи ће, и казиваће правду њеgову људима њеgовијем, који ће се родити; јер је он учинио ово.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.