1. Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?
2. Устају цареви земаљски, и књезови се скупљају на Господа и на помазаника њеgова.
3. &љуот;Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов.&љуот;
4. Онај, што живи на небесима, смије се, Господ им се потсмијева.
5. Па им gовори у gњеву својем и јарошћу својом збуњује их:
6. &љуот;Ја сам помазао цара својеgа на Сиону, на светој gори својој.&љуот;
7. Казаћу наредбу Господњу; он рече мени: &љуот;ти си син мој, ја те сад родих.
8. Ишти у мене, и даћу ти народе у нашљедство, и крајеве земаљске теби у државу.
9. Ударићеш их gвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд.&љуот;
10. Сад цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!
11. Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.
12. Поштујте сина, да се не разgњеви, и ви не изgинете на путу своме; јер ће се gњев њеgов брзо разgорјети. Блаgо свјема који се у њ уздају!
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.