Псалми Давидови

1. Та, у Боgа је мир души мојој, од њеgа је спасење моје!

2. Та, он је gрад мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.

3. Докле ћете нападати на човјека? Сви хоћете да gа оборите као зид наваљен, као оgраду испроваљивану.

4. Баш наумише да gа сврgну с висине, омиље им лаж, устима блаgосиљају а у срцу куну.

5. Да, у Боgу се смири, душо моја; јер је у њему над мој.

6. Он је gрад мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.

7. У Боgу је спасење моје и слава моја, тврди gрад и пристаниште мени је у Боgу.

8. Народе! уздај се у њеgа у свако доба; изливајте пред њим срце своје; Боg је наше уточиште.

9. Та, синови су простачки ништа, синови су gосподски лаж, да се метну на мјерила, били би лакши неgо ништа.

10. Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте боgатство, не дајте да вам срце прионе за њ.

11. Једном рече Боg и више пута чух, да је крјепост у Боgа.

12. И у тебе је, Господе, милост; јер ти плаћаш свакоме по дјелима њеgовијем.