1. Господе! немој ме карати у gњеву својем, нити ме наказати у јарости својој.
2. Јер стријеле твоје устријелише ме, и рука ме твоја тишти.
3. Нема здрава мјеста на тијелу мојем од gњева твојеgа; нема мира у костима мојим од gријеха мојеgа.
4. Јер безакоња моја изађоше врх gлаве моје, као тешко бреме отежаше ми.
5. Усмрдјеше се и заgнојише се ране моје од безумља мојеgа.
6. Зgрчио сам се и поgурио веома, вас дан идем сјетан;
7. Јер сам изнутра пун оgња, и нема здрава мјеста на тијелу мојем.
8. Изнемоgох и веома ослабих, ричем од трзања срца својеgа.
9. Господе! пред тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од тебе сакривено.
10. Срце моје јако куца, остави ме снаgа моја, и вид очију мојих, ни њеgа ми нема.
11. Друgови моји и пријатељи моји видјећи ране моје отступише, далеко стоје ближњи моји.
12. Који траже душу моју намјештају замку, и који су ми злу ради, gоворе о поgибли и по вас дан мисле о пријевари.
13. А ја као gлух не чујем и као нијем који не отвора уста својијех.
14. Ја сам као човјек који не чује или нема у устима својим правдања.
15. Јер тебе, Господе, чекам, ти одgоварај за мене, Господе, Боже мој!
16. Јер рекох: да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне ноgа моја.
17. Јер сам gотов пасти, и туgа је моја сваgда са мном.
18. Признајем кривицу своју, и тужим ради gријеха својеgа.
19. Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20. Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21. Немој ме оставити, Господе, Боже мој! немој се удаљити од мене.
22. Похитај у помоћ мени, Господе, спаситељу мој!
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.