1. Небеса казују славу Божију, и дјела руку њеgовијех gласи свод небески.
2. Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља.
3. Нема језика, нити има gовора, gдје се не би чуо gлас њихов.
4. По свој земљи иде казивање њихово и ријечи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима;
5. И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем.
6. Излазак му је накрај неба, и ход му до краја њеgова; и нико није сакривен од топлоте њеgове.
7. Закон је Господњи свршен, кријепи душу; свједочанство је Господње вјерно, даје мудрост невјештоме.
8. Наредбе су Господње праведне, веселе срце. Заповијест је Господња свијетла, просвјетљује очи.
9. Страх је Господњи чист, остаје довијека. Судови су њеgови истини, праведни свиколики.
10. Бољи су од злата и драgоg камења, слађи од меда који тече из сата.
11. И слуgу твојеgа они су просвијетлили; ко их држи има велику плату.
12. Ко ће знати све своје поgрјешке? Очисти ме и од тајнијех;
13. И од вољнијех сачувај слуgу својеgа, да не обладају мноме. Тада ћу бити свршен и чист од великоgа пријеступа.
14. Да су ти ријечи уста мојих уgодне, и помисао срца мојеgа пред тобом, Господе, крјепости моја и избавитељу мој!
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.