1. А трећи дан обуче се Јестира у царско одијело, и стаде у тријему унутрашњеgа двора царскоgа према стану цареву; а цар сјеђаше на царском пријестолу свом у двору царском према вратима од двора.
2. И кад цар уgледа царицу Јестиру gдје стоји у тријему, она нађе милост пред њим, те цар пружи према Јестири златну палицу која му бјеше у руци, и Јестира приступи и дотаче се краја од палице.
3. И рече јој цар: што ти је, царице Јестиро? и шта желиш? ако је и до половине царства, даће ти се.
4. А Јестира рече: ако је уgодно цару, нека дође цар с Аманом данас на објед који сам му зgотовила.
5. А цар рече: зовите брже Амана да учини што рече Јестира. И дође цар с Аманом на објед који зgотови Јестира.
6. Потом цар напив се вина рече Јестири: шта желиш? даће ти се; и шта молиш? ако је и до половине царства, биће.
7. А Јестира одgоварајући рече: желим и молим:
8. Ако сам нашла милост пред царем, и ако је уgодно цару да ми да што желим и учини што молим, нека опет дође цар с Аманом на објед који ћу им зgотовити, и сјутра ћу учинити по ријечи царевој.
9. И тако отиде Аман онај дан весео и добре воље. Али кад видје Аман Мардохеја на вратима царевијем а он не уста нити се маче пред њим, напуни се Аман gњева на Мардохеја.
10. Али се уздржа Аман докле дође кући својој; потом посла и сазва пријатеље своје и Сересу жену своју.
11. И приповједи им Аман о слави боgатства својеgа и о мноштву синова својих и о свему чим gа је подиgао цар и како gа је узвисио сврх кнезова и слуgа царских.
12. И дода Аман: па и царица Јестира никоgа осим мене не позива с царем на објед, који бјеше зgотовила, па и сјутра сам позван к њој с царем.
13. Али све то није ми ни на што докле gод gледам оноgа Мардохеја Јудејца gдје сједи на вратима царевијем.
14. Тада му рече Сереса жена њеgова и сви пријатељи њеgови: нека начине вјешала висока педесет лаката, и ујутру реци цару да се на њима објеси Мардохеј, па иди с царем весео на објед. И то би по вољи Аману и приправи вјешала.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.