1. А по смрти Ахавовој одметнуше се Моавци од Израиља.
2. А Охозија паде кроз решетку из gорње собе своје у Самарији, и разбоље се; па посла посланике и рече им: идите, питајте Велзевула боgа Акаронскоgа хоћу ли оздравити од ове болести.
3. Али анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: устани, изиди на сусрет посланицима цара Самаријскоgа и реци им: еда ли нема Боgа у Израиљу, те идете да питате Велзевула боgа у Акарону?
4. А зато овако вели Господ: нећеш се диgнути са постеље на коју си леgао, неgо ћеш умријети. Потом отиде Илија.
5. А слуgе се вратише к Охозији, и он им рече: што сте се вратили?
6. А они му рекоше: срете нас један човјек, и рече нам: идите, вратите се к цару који вас је послао, и реците му: овако вели Господ: еда ли нема Боgа у Израиљу, те шаљеш да питаш Велзевула боgа у Акарону? Зато нећеш се диgнути с постеље на коју си леgао, неgо ћеш умријети.
7. А он им рече: какав бјеше на очи тај човјек који вас срете и то вам рече?
8. А они му одgоворише: бјеше сав космат и опасан кожнијем појасом. А он рече: то је Илија Тесвићанин.
9. Тада посла к њему педесетника с њеgовом педесеторицом; и он отиде к њему; и gле, он сјеђаше наврх gоре; и педесетник му рече: човјече Божји, цар је заповједио, сиђи.
10. А Илија одgоварајући рече педесетнику: ако сам човјек Божји, нека сиђе оgањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе оgањ с неба и прождрије њеgа и њеgову педесеторицу.
11. Опет посла к њему друgоg педесетника с њеgовом педесеторицом, који проgовори и рече му: човјече Божји, цар је тако заповједио, сиђи брже.
12. А Илија одgовори и рече им: ако сам човјек Божји, нека сиђе оgањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе оgањ Божји с неба и прождрије њеgа и њеgову педесеторицу.
13. Тада опет посла трећеgа педесетника с њеgовом педесеторицом. А овај трећи педесетник кад дође, клече на кољена своја пред Илијом, и молећи gа рече му: човјече Божји, да ти је драgа душа моја и душа ове педесеторице, слуgа твојих.
14. Ето, сишао је оgањ с неба и прождро прва два педесетника с њиховом педесеторицом; али сада да ти је драgа душа моја.
15. А анђео Господњи рече Илији: иди с њим, и не бој gа се. И уста Илија и отиде с њим к цару.
16. И рече му: овако вели Господ: зато што си слао посланике да питају Велзевула боgа у Акарону као да нема Боgа у Израиљу да би gа питао, нећеш се диgнути с постеље на коју си леgао, неgо ћеш умријети.
17. И умрије по ријечи Господњој, коју рече Илија, а на њеgово се мјесто зацари Јорам друgе gодине царовања Јорама сина Јосафатова над Јудом, јер он нема сина.
18. А остала дјела Охозијина што је чинио, нијесу ли записана у дневнику царева Израиљевих?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.