Na prapocetokot na noviot milenium

NA PRAPO^ETOKOT NA NOVIOT MILENIUM

"Mens agitat molem!" (Duhot ja dvi`i materijata!)

Duhot, intelektot, mislata go dvi`i celiot kosmos, bi rekol. Iako s#u{te grani~na oblast na naukata, vo radiestezijata e poznat faktot deka tokmu intelektot ja dvi`i materijata, so toa {to }e se dvi`i visokot kako {to nie }e zamislime, ili, duri, }e se dvi`i spored nekoi drugi, za nas ~udni, sili, kade {to, sepak, mozokot ja igra ulogata na "Ave Porta Paradisi".

Mozokot e po~etok na otkrivawe na vselenata, relej za komunikacija so nekoi "vrednosti" nagore vo mega, i nadole vo mikro, no i krajot na vselenata, kade site sili se skoncentrirani na malo mesto, kako singularitet, kako pramaterija pred "golemata eksplozija", v`e{tena i spremna da eksplodira i sozdade beskrajno mnogu dela.

Dodeka vo minatoto za eden ~ove~ki vek te{ko mo`e{e da se percepira razvojot na op{testvoto i ~ove{tvoto voop{to, denes site ~ekame noviot den da n& donese novi inovacii, kvalitet na `ivot, razvoj i blagosostojba. Mozokot odi i ponatamu. Pretpostavuva {to }e bide i kako saka da mu bide.

Makedonskiot mozok e vo potraga po svojot identitet. Dali sme nie toa {to sakame da bideme ili sme toa {to sakaat da bideme? Kako i da e, potencijalite na dr`avava n& se tolkavi, {to ne ni mo`e da ni pru`i ne{to pove}e vo narednite, barem, 20-30 godini. Dali vredi da se ~eka tolku? Dali imame rezervni `ivoti za da ne n& e gri`a za ovoj? Dali nekade mo`eme da naideme na "balon~iwa" koi {to }e n& donesat u{te po nekoj `ivot ili trocka energija?

Svesni sme na zabrzano gubewe na potencijalot na dr`avava, na gubewe na pametta, na izlivot na mozoci. Iako migracii otsekoga{ imalo na planetava niz celata istorija i praistorija, sepak, denes imame migracii na mozoci, na kapaciteti, na znaewa i sposobnosti, koi ~esto ja menuvaat istorijata taka {to zemjata-izvor odi vo sosema druga nasoka, sekoga{ negativna, dodeka zemjata-cel zabrzano odi u{te ponatamu.

Sekoga{ se veli deka razlikite me|u, od edna strana, nerazvienite i zemjite vo razvoj i, od druga strana, razvienite zemji, sekoj den se s# poo~igledni i rascepot samo }e se pro{iri vo idninata. Dobro, kade odi toga{ ovoj svet? Kade se krajnite granici na zaostanuvaweto, a kade se granicite na razvojot? Ili toa e samo izraz bez nekoja pozna~ajna semanti~ka ili kulturolo{ka dimenzija, koja slu`i samo za da se "alarmiraat" krajnite "kupuva~i" na ovie izjavi? Ili mo`ebi toa e resize-irana sostojba na svemirot, kade {to nebesnite tela zabrzano se oddale~uvaat edna od druga, kako rezultat na {ireweto na svemirot, predizvikano od "golemata eksplozija", a sepak "tuka se nekade"?

Migriraweto na makedonskata pamet kon drugi, poprosperitetni i pobogati dr`avi, pozabrzano zapo~na vo 80'ite godini na 20. vek, za da kulminira vo periodot od zapo~nuvaweto na vojnite na eks-jugoslovenskite teritorii, pa preku osamostojuvaweto na Republika Makedonija, s# do den denes. Vo samostojna Makedonija ne e samo stranskiot faktor toj koj go sobira makedonskiot gotov krem proizvod, tuku tuka se i na{i lu|e, koi svojata blagosostojba ja nao|aat so ispra}aweto na na{ite potencijali vo stranstvo. Zarem nemame agencii koi nudat mo`nost za sredno{kolcite za "diplomirawe vo Amerika"? Mislite deka site tie po izu~uvaweto na taa edna godina na raznorazni, ~esto, spored na{i amerikanski izvori, nekvalitetni amerikanski u~ili{ta, }e se vratat nazad? Za gotovite univerzitetski obrazovani kadri i da ne zboruvame.

Dali, realno, mo`e{e da se napravi ne{to za da se spre~at na{ite kadri da odat nadvor? Iskreno ka`ano, ne mo`evme mnogu {to da storime so onie koi ve}e naumile da odat. No, mo`evme da gi razubedime onie koi se dvoumea. A nivniot procent ne e mal. No, voop{to ne e raboteno na toj plan.

Koga, kako Mensa, po~navme da navleguvavme vo Makedonija pred nekolku godini, edna od ~estite skepti~ni novinarski pra{awa be{e dali Mensa }e n& gi otkrie i sobere lu|eto za da gi odnese vo stranstvo, vo nepovrat? Sekako deka ne. Svetskata organizacija na lu|e so natprose~na inteligencija Mensa International, so sedi{te vo London, se trudi da ima {to pove}e ogranoci niz celiot svet, koi bi funkcionirale kako nezavisni centri, so svoi lu|e, svoi kapaciteti, svoja organizacija i svoi celi.

Kako eden od prvite lu|e vklu~eni duri i vo samata ideja za osnovawe na Mensa organizacija vo na{ata zemja, mnogu vnimatelno gi sledev dvi`ewata na na{ata pamet. Iako vo ovaa organizacija sum od 1988 godina, po iskristaliziraweto na idejata za formirawe na na{a Mensa organizacija vo 1991 godina, realno sum svedok na izlivot duri i na na{ite ~lenovi. Taa brojka opa|a{e od 14 vo 1990 godina, pa s# do 5 vo 1999 godina. Vnimavajte! Zboruvam za natprose~no inteligentni lu|e!

Sega, samo nekolku meseci po formiraweto na Mensa Makedonija, kako 41. nacionalna organizacija na lu|e so natprose~na inteligencija, evidentirav nekolku slu~ai od brojkata od 140 potencijalni ~lenovi da zaminat na obrazuvawe ili privremena rabota na zapadnite zemji. Me|u niv duri i univerzitetski kadri. Nie, kako organizacija, sekako deka ne mo`eme da vlijaeme na tie odluki, no celta n& e da sozdademe realni uslovi vo mati~nata zemja za da ovie elitni lu|e tvorat za i vo Makedonija. Sekako deka ova e dolg proces, no nekoga{ mora{e da se po~ne. Sepak, milo mi e {to ima mnogu zainteresirani strani za sorabotka. Vo tek se pregovorite so site tie subjekti, za da utvrdime kade, {to i kako mo`e da proizleze nekoj zaedni~ki proekt za sorabotka. Edna od strate{kite celi na Mensa Makedonija e iskoristuvaweto na makedonskata inteligencija za dobrobit na celata zaednica.

Na prapo~etokot na noviot milenium, ~lenovite na Mensa Makedonija, osven zadovoluvaweto na svoite intelektualni potrebi, aktivno se vklu~uvaat i prijavuvaat vo razni proekti i t.n. "grupi so specijalen interes" (Special Interest Group, SIG). Malite grupi ve}e podolgo vreme rabotat, no pogolemite i poserioznite grupi se s#u{te vo inicijalna faza, a se so cel obezbeduvawe na potrebniot korpus od podatoci od na{i i drugi kanali i izvori za celta koja }e se izu~uva.

Mensa Makedonija ve}e i oficijalno najavi deka SIG-ot za nadareni deca i mladinci, osven {to }e ima ekstremno mnogu rabota naredniot period, za relativno kratko vreme }e prerasne vo poseben fond, koj }e gi stimulira, stipendira i poddr`uva nadarenite deca i mladinci, so davawe pomo{ i edukacija na nivnite pretpostaveni (roditeli, u~iteli i dr.) i direktno nim samite. Nie }e lobirame za prifa}awe na drugi nastavni planovi i programi za ovie deca i mladinci, koi }e bidat specijalni. Nie sme spremni za nudewe pomo{ pri sostavuvaweto i realizacijata na istite. Dolgoro~na zacrtana strategija na Mensa Makedonija e ovoj fond, koga }e se sozdadat uslovi za toa, na krajot da prerasne vo samostojna fondacija.

Osven toa, Mensa Makedonija }e formira i eden fond namenet za istra`uva~ite koi na direkten iili indirekten na~in }e ja tretiraat inteligencijata, a pred s# ~ovekovata inteligencija, preku podr{ka na nivnite proekti. Ova }e bide mnogu seriozen fond, so mnogu seriozni celi.

Ako duhot ja dvi`i materijata, toga{ inteligencijata }e treba da go dvi`i op{testvoto napred. ]e treba mnogu da se raboti na ubeduvawe na lu|eto na odgovorni funkcii za investirawe vo nea. Pri~inata e ednostavna: inteligencijata ima enormni kamati. Dokolku ne se investira vo nea, op{testvoto }e gubi so desetici godini, no dokolku se investira, za sekoe dadeno edno, se dobiva deset.

Zo{to da bideme prepoznatlivi samo po piperki i patlixani, po ajvar i evtino vino, koga mo`eme da bideme i super zemja so razviena softverska industrija. Ne velam deka treba da sozdademe Windows 3000, tuku mo`eme da proizveduvame program~iwa ili programski paketi koi }e bidat "{minka", no sepak }e nosat dobar prihod. Zo{to hakerite da se bavat so probivawe lozinki, koga mo`at so relativno mala investicija da sozdadat bogatstvo za sebe, a ugled i ime za svojata zemja? Setete se deka kompjuterskata, a sega i Internet industrijata e bazirana vrz mladi i kreativni lu|e, koi samo pred nekolku godini s#u{te bea studenti.

Mo`e zemjata da n& trgne na ubavo, no }e treba mnogu rabota. Dali vredi da se ~eka tolku mnogu? S# zavisi od va{eto poimawe i sfa}awe na terminot tatkovina. Mensa Makedonija ve}e raboti na toa. A vie?