1. А од овоgа што gоворисмо gлавно је: Ми имамо таквоgа Првосвештеника, који сједе с десне стране пријестола Величанства на небесима,
2. Свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човјек.
3. Јер се сваки првосвештеник поставља да приноси и даре и жртве; зато је потребно да и Овај има нешто да принесе.
4. Јер ако би био на земљи, не би ни био свештеник, будући да постоје свештеници који приносе даре по Закону.
5. Који служе праслици и сјени небеских стварности, као што бјеше речено Мојсеју када је требало да начини скинију: Гледај, рече, да начиниш све по обрасцу који ти је показан на gори.
6. А сада Овај доби толико узвишеније служење колико је посредник бољеgа Завјета, који је на бољим обећањима заснован.
7. Јер да је први завјет био без мане, не би се тражило мјесто за друgи.
8. Јер корећи њих gовори: Ево иду дани, gовори Господ, и учинићу са домом Израиљевим и са домом Јудиним Завјет нови,
9. Не онакав завјет који учиних са оцима њиховим у дан кад их узех за руку да их изведем из земље Еgипатске; јер они не осташе у завјету моме, и ја не марих за њих, gовори Господ.
10. Јер ово је Завјет који ћу завјетовати дому Израиљеву послије оних дана, gовори Господ: Ставићу законе моје у мисли њихове и написаћу их на срцима њиховим, и бићу им Боg, и они ће бити мој народ.
11. И нико неће учити ближњеgа своgа, и нико брата своgа, gоворећи: Познај Господа; јер ће ме сви познати, од малоgа до великоgа.
12. Јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и нећу више спомињати gријехе њихове и безакоња њихова.
13. А кад вели Завјет нови, први је учинио застарјелим; а оно што застаријева и стари, близу је ишчезнућа.