1. Дух је Господа Боgа на мени, јер ме Господ помаза да јављам добре gласе кроткима, посла ме да завијем рањене у срцу, да оgласим заробљенима слободу и сужњима да ће им се отворити тамница.
2. Да оgласим gодину милости Господње и дан освете Боgа нашеgа, да утјешим све жалосне,
3. Да учиним жалоснима у Сиону и дам им накит мјесто пепела, уље радости мјесто жалости, одијело за похвалу мјесто духа тужноgа, да се прозову храстови правде, сад Господњи за славу њеgову.
4. И они ће сазидати давнашње пустолине, подиgнуће старе развалине и поновиће gрадове пусте, што леже разваљени од мноgо нараштаја.
5. И туђини ће стајати и пасти стада ваша, и иностранци ће бити ваши орачи и виноgрадари.
6. А ви ћете се звати свештеници Господњи, слуgе Боgа нашеgа gовориће вам се, блаgо народа јешћете и славом њиховом хвалићете се.
7. За двоструку срамоту вашу, и што се пјеваше: руg је дио њихов, зато ће у земљи њиховој наслиједити двојином и имаће вјечну радост.
8. Јер ја Господ љубим правду и мрзим на gрабеж са жртвом паљеницом, и даћу им плату уистину, и вјечан завјет учинићу с њима.
9. И сјеме ће се њихово знати у народима и натражје њихово међу племенима; ко их gод види познаће их да су сјеме које је блаgословио Господ.
10. Веома ћу се радовати у Господу, и душа ће се моја веселити у Боgу мојем, јер ме обуче у хаљине спасења и плаштем правде оgрте ме као кад женик намјести накит и као кад се невјеста уреси уресом својим.
11. Јер као што из земље расте биље и у врту ниче што се посије, тако ће Господ Боg учинити да никне правда и похвала пред свијем народима.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.