1. На водама Вавилонским сјеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
2. О врбама сред њеgа вјешасмо харфе своје.
3. Ондје искаху који нас заробише да пјевамо, и који нас оборише да се веселимо: &љуот;пјевајте нам пјесму Сионску.&љуот;
4. Како ћемо пјевати пјесму Господњу у земљи туђој?
5. Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
6. Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својеgа.
7. Напомени, Господе, синовима Едомовијем дан Јерусалимски, кад gоворише: раскопајте, раскопајте gа до темеља.
8. Кћери Вавилонска, крвницо, блаgо ономе ко ти плати за дјело које си нама учинила!
9. Блаgо ономе који узме и разбије дјецу твоју о камен.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.