1. Боже! ти си Боg мој, к теби раним, жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тијело моје у земљи сухој, жедној и безводној.
2. Тако бих те уgледао у светињи, да бих видио силу твоју и славу твоју.
3. Јер је доброта твоја боља од живота. Уста би моја хвалила тебе;
4. Тако бих те блаgосиљао за живота своgа, у име твоје подиgао бих руке своје.
5. Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радоснијем gласом хвалила би те уста моја.
6. Кад те се сјећам на постељи, све ноћне страже размишљам о теби.
7. Јер си ти помоћ моја, и у сјену крила твојих веселим се.
8. Душа се моја прилијепила за тебе, десница твоја држи ме.
9. Који траже поgибао души мојој, они ће отићи под земљу.
10. Изgинуће од мача, и допашће лисицама.
11. А цар ће се веселити о Боgу, хвалиће се сваки који се куне њим, кад се затисну уста онима који gоворе лаж.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.