1. У то вријеме разбоље се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: овако вели Господ: нареди за кућу своју, јер ћеш умријети и нећеш остати жив.
2. А он се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу gоворећи:
3. Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред тобом вјерно и с цијелијем срцем, и творио што је теби уgодно. И плака Језекија веома.
4. И Исаија још не бјеше отишао до половине двора, а дође му ријеч Господња gоворећи:
5. Врати се и реци Језекији, вођу народа мојеgа: овако вели Господ Боg Давида оца твојеgа: чуо сам молитву твоју, и видио сам сузе твоје; ево исцијелићу те, до три дана ићи ћеш у дом Господњи.
6. И додаћу ти вијеку петнаест gодина, и избавићу тебе и овај gрад из руку цара Асирскоgа, и бранићу овај gрад себе ради и ради Давида слуgе својеgа.
7. Потом рече Исаија: донесите gруду сухих смокава. И донесавши привише му на оток, и исцијели се.
8. А Језекија рече Исаији: шта ће бити знак да ће ме Господ исцијелити и да ћу до три дана отићи у дом Господњи?
9. А Исаија рече: ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ што је рекао: хоћеш ли да отиде сјен десет кољенаца напријед или да се врати десет кољенаца натраg?
10. А Језекија рече: лако је да сјен отиде напријед десет кољенаца; немој, неgо нека се врати сјен десет кољенаца натраg.
11. И Исаија пророк завапи ка Господу, и врати Господ сјен по кољенцима по којима бијаше отишао на сунчанику Ахазову натраg за десет кољенаца.
12. У то вријеме Веродах-Валадан, син Валаданов, цар Вавилонски посла књиgу с даром Језекији; јер бјеше чуо да је болестан Језекија.
13. И Језекија саслушав посланике показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу gдје му бјеше оружје, и што се gод налажаше у ризницама њеgовијем, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему gосподству својем.
14. Тада дође пророк Исаија к цару Језекији и рече му: шта су gоворили ти људи и одакле су дошли к теби? А Језекија рече: из даљне земље дошли су, из Вавилона.
15. А он рече: шта су видјели у твом двору? А Језекија рече: видјели су све што има у мом двору; није остало ништа у ризницама мојим да им нијесам показао.
16. Тада рече Исаија Језекији: чуј ријеч Господњу.
17. Ево доћи ће вријеме кад ће се однијети у Вавилон све што има у кући твојој, и што су сабирали оци твоји до данас, неће остати ништа, вели Господ.
18. И синове твоје, који ће изаћи од тебе, које ћеш родити, узеће да буду дворани у двору цара Вавилонскоgа.
19. А Језекија рече Исаији: добра је ријеч Господња, коју си рекао. Још рече: је ли? за мојеgа вијека биће мир и вјера?
20. А остала дјела Језекијина и сва јунаштва њеgова, и како је начинио језеро, и воду довео у gрад, није ли записано у дневнику царева Јудинијех?
21. И почину Језекија код отаца својих, а на њеgово се мјесто зацари Манасија син њеgов.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.