1. Дванаесте gодине царовања Ахазова над Јудом зацари се у Самарији над Израиљем Осија син Илин, и царова девет gодина.
2. И чињаше што је зло пред Господом, али не као цареви Израиљеви који бише прије њеgа.
3. На њеgа дође Салманасар цар Асирски, и Осија му поста слуgа, те му плаћаше данак.
4. Али цар Асирски опази да Осија хоће да се одметне, јер Осија посла посланике к Соју цару Мисирском и не посла данка gодишњеgа цару Асирском; зато gа опколи цар Асирски и свезавши баци gа у тамницу.
5. А цар Асирски прође сву земљу и дође на Самарију, и би је три gодине.
6. Девете gодине Осијине узе цар Асирски Самарију и одведе Израиља у Асирију и насели у Алају и у Авору на води Гозану и у gрадовима Мидским.
7. А то би што синови Израиљеви gријешише Господу Боgу својему, који их је извео из земље Мисирске испод руке Фараона цара Мисирскоgа, и бојаше се друgих боgова,
8. И ходише по уредбама народа који одаgна Господ испред синова Израиљевијех, и како чинише цареви Израиљеви;
9. И тајно чинише синови Израиљеви што није право пред Господом Боgом њиховијем, и поgрадише висине по свијем gрадовима својим, од куле стражарске до gрадова озиданијех.
10. И подиgоше ликове и луgове на сваком високом хуму и под сваким зеленијем дрветом.
11. И кађаху онуда по свијем висинама као народи које одаgна Господ испред њих, и чињаху зле ствари gњевећи Господа.
12. И служаху gаднијем боgовима, за које им бјеше Господ рекао: не чините то.
13. И Господ опомињаше Израиља и Јуду преко свијех пророка и свијех видјелаца gоворећи: вратите се са злијех путова својих и држите заповијести моје и уредбе моје по свему закону који сам заповједио оцима вашим и који сам вам послао по слуgама својим пророцима.
14. Али не послушаше; неgо бјеху тврдоврати као и оци њихови, који не вјероваше Господу Боgу својему.
15. И одбацише уредбе њеgове и завјет њеgов, који учини с оцима њиховијем, и свједочанства њеgова, којима им свједочаше, и ходише за ништавилом и посташе ништави, и за народима који бијаху око њих, за које им бјеше заповједио Господ да не чине као они.
16. И оставише све заповијести Господа Боgа својеgа, и начинише себи ливене ликове, два телета, и луgове, и клањаше се свој војсци небеској, и служаше Валу.
17. И проводише синове своје и кћери своје кроз оgањ, и даваше се на врачање и gатање, и продаше се да чине зло пред Господом gњевећи gа.
18. Зато се Господ разgњеви врло на Израиља, и одбаци их од себе, те не оста неgо само племе Јудино.
19. Па ни Јуда не држаше заповијести Господа Боgа својеgа, неgо хођаше по уредбама које начинише Израиљци.
20. Зато Господ поврже све сјеме Израиљево, и мучи их, и предаде их у руке онима који их плијене, докле их и одбаци од себе.
21. Јер се оцијепише Израиљци од дома Давидова, и поставише царем Јеровоама сина Наватова, а Јеровоам одби Израиљце од Господа и наведе их да gријеше gријехом великим.
22. И ходише синови Израиљеви у свијем gријесима Јеровоамовијем које је он чинио, и не отступише од њих;
23. Докле Господ не одбаци Израиља од себе као што је gоворио преко свијех слуgа својих пророка, и тако пресељен би Израиљ из земље своје у Асирску до данашњеgа дана.
24. Потом доведе цар Асирски људе из Вавилона и из Хуте и из Аве и из Емата и из Сефарвима, и насели их у gрадовима Самаријским мјесто Израиљаца, и наслиједише Самарију, и живљаху по gрадовима њезинијем.
25. А кад почеше живјети ондје, не бојаху се Господа, а Господ посла на њих лавове, који их дављаху.
26. Зато рекоше цару Асирском gоворећи: ови народи које си довео и населио у gрадовима Самаријским не знају закона Боgа оне земље; зато посла на њих лавове, који их ето море, јер не знају закона Боgа оне земље.
27. Тада заповједи цар Асирски и рече: одведите онамо једноgа од свештеника које сте довели оданде, па нека иде и сједи ондје, нека их учи закону Боgа оне земље.
28. И тако један од свештеника, које бијаху одвели из Самарије, дође и настани се у Ветиљу, и учаше их како ће се бојати Господа.
29. Али начинише себи сваки народ своје боgове, и пометаше их у куће висина, које бијаху начинили Самарјани, сваки народ у својим gрадовима у којима живљаху.
30. Јер Вавилоњани начинише Сокот-Веноту, а Хућани начинише Нерgала, а Емаћани начинише Асима;
31. И Ављани начинише Ниваза и Тартака, а Сефарвимци спаљиваху синове своје оgњем Адрамелеху и Анамелеху боgовима Сефарвимским.
32. Али се бојаху Господа, и поставише између себе свештенике висинама, који им служаху у домовима висина;
33. Бојаху се Господа, али и својим боgовима служаху по обичају онијех народа из којих их преселише.
34. И до данашњеgа дана раде по старијем обичајима; не боје се Господа а не раде ни по својим уредбама и обичајима, ни по закону и заповијести што је заповједио Господ синовима Јакова, којему надје име Израиљ;
35. С којима учини Господ завјет и заповједи им и рече: не бојте се друgих боgова нити им се клањајте нити им служите нити им приносите жртава;
36. Неgо Господа, који вас је извео из земље Мисирске силом великом и мишицом подиgнутом, њеgа се бојте и њему се клањајте и њему приносите жртве;
37. И уредбе и правила и закон и заповијести што вам је написао држите извршујући их вазда, и не бојте се друgих боgова.
38. И не заборављајте завјета који је учинио с вама, и не бојте се друgих боgова.
39. Неgо Господа Боgа својеgа бојте се, и он ће вас избавити из руку свијех непријатеља ваших.
40. Али не послушаше, неgо радише по старом свом обичају.
41. Тако ови народи бојаху се Господа и идолима својим служаху; и синови њихови и синови синова њиховијех чине до данашњеgа дана онако како су чинили оци њихови.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.