LAKI PRENOSNI RAKETNI SITEM PVO
Laki prenosni raketni sistem PVO Strela-2M (NATO oznaka SA-7B Grail) namenjen je za uništavanje niskoletećih ciljeva u vazdušnom prostoru u uslovima optičke vidljivosti. Razvijen je u bivšem SSSR-u 1970. godine, na osnovu sistema Strela-2 (NATO oznaka SA-7A Grail).
Sistem se sastoji od IC samonavođene rakete (9K32M) u stakloplastičnom kontejneru 9P54M koji služi i kao lanser, višekratno upotrebljivog lansirnog mehanizma 9P58, i spoljašnjeg izvora napajanja (baterije) 9B17.
Postupak
gađanja Strelom-2M je jednostavan. Strelac postavlja cev sa raketom na
lanser, nišani i pritiska okidač do prvog stepena. Nakon 4-6 sekundi IC
tragač se uključuje, odbacuje se poklopac sa kontejnera, a na optici lansera
se pali crveno svetlo. Kada IC tragač zahvati cilj pali se zeleno svetlo
na optici nišana i aktivira se zvučni alarm. Strelac tada pritiskom okidača
do kraja startuje raketu i ona nastavlja let potpuno autonomno (po principu
"fire&forget"). Raketa se lansira iz stojećeg ili klečećeg
stava.
Projektil iz lansera izbacuje startni motor koji ga za 0,05 sekundi rada ubrzava do 28 m/s (brzina na ustima cevi). Nakon napuštanja lansirne cevi na prednjem delu rakete se otvaraju 2 krila za upravljanje, a na zadnjem 4 nepokretna stabilizatora. Na 6 metara od usta lansera aktivira se marševski motor, a nakon 45 metara leta armira se upaljač. Marševski motor radi 1,6 sekundi i na kraju njegovog rada raketa ima maksimalnu brzinu od 580 m/s (1,7 Maha). Ukoliko nakon 15 sekundi leta cilj ne bude pogođen upaljač se automatski aktivira.
Raketa se, osim sa lakog prenosnog lansera, može lansirati i sa brodova, helikoptera i vozila.
Sistem Strela-2 i/ili sistem Strela-2M se nalazi ili se nalazio u naoružanju 61 svetske armije i korisćen je u većini lokalnih sukoba od 1960. godine do danas. Samo u Vijetnamskom ratu, preko sedamdeset američkih letelica je oboreno ovom raketom.
Strela-2M je licencno proizvođena u Jugoslaviji i nalazi se u naoružanju VJ. Od 1984. u proizvodnji je usavršena verzija Strela-2M/A koja, zahvaljujući minijaturizaciji elektronike IC glave za samonavođenje, ima 40% povećanu količinu eksploziva u BG, čime je povećana efikasnost dejstva na cilj za 30%. Ovaj raketni sistem je korišćen u sukobima na teritoriji bivše SFRJ gde je, obzirom na svoju starost, pokazao relativno zadovoljavajuću efikasnost.
| TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE | |
| Dužina rakete: | 1340 mm |
| Dužina lansera: | 1440 mm |
| Prečnik rakete: | 72 mm |
| Prečnik lansera: | 100 mm |
| Masa rakete: | 9,8 kg |
| Masa lansera: | 4,71 kg |
| Vođenje: | IC |
| Maksimalna brzina leta rakete: | 580 m/s |
| Maksimalna brzina leta cilja u dolasku: | 550 km/h |
| Maksimalna brzina leta cilja u odlasku: | 950 km/h |
| Minimalni domet: | 500 m |
| Maksimalni efikasni domet za cilj u dolasku: | 2800 m |
| Maksimalan efikasan domet za cilj u odlasku: | 4200 m |
| Minimalna visina upotrebe: | 18-50 m |
| Maksimalna visina upotrebe: | 2300 m |
| Masa eksploziva u bojevoj glavi: | 0,38 kg |
| Masa masa bojeve glave: | 1,15 kg |
Get your own Free Homepage