Razvoj samohodne top-haubice L-33 počeo je kasnih šezdesetih godina u Izraelskoj firmi Soltam. Oruđe je uvođeno u naoružanje Izraelske armije tokom 1970. i 1971. godine.

Vozilo je konstruisano je na bazi šasije Američkog tenka M4A3E8 Sherman. Kupola je uklonjena, motor je pomeren napred, a na telo tenka je postavljena oklopljena nadgradnja sa oruđem kalibra 155 mm. Vozač je smešten u prednjem delu oklopnog tela sa leve strane, a komandir iza i iznad njega. Mesta ostalih 6 članova posade se nalaze u prostranom borbenom odeljenju u srednjem i zadnjem delu vozila.

Oruđe kalibra 155 mm postavljeno na prednjem delu nadgrađa. Polje dejstva po elevaciji je od -3° do +52°, a po pravcu po 30° na svaku stranu. Maksimalni domet od 20 km postiže se standardnim razornim projektilom mase 43,7 kg. Pored razornog, u borbenom kompletu se nalaze osvetljavajući, dimni i vežbovni projektili. Ukupno se nosi 60 gtanata, od čega je 16 spremno za paljbu. Dobro uvežbana posada može da postigne brzinu gađanja od 4 granate u minuti. Pomoćno naoružanje predstavlja protivavionski mitraljez 7,62 mm sa borbenim kompletom od 1000 metaka.

Dizel motor Cummins VT 8-460-Bi razvija 460 ks pri 2600 obrtaja u minuti, što je prilično mala snaga za vozilo teško više od 40 t. Maksimalna brzina kretanja po putu je 38 km/h, a radijus samo 260 km, iako rezervoari za gorivo imaju kapacitet od 820 litara.

Soltam L-33 nema sistem NHB zaštite za posadu, a od posebne opreme raspolaže samo radio-uređajem i IC reflektorom za vožnju noću.

Broj samohodnih oruđa L-33 u naoružanju Izraela je nepoznat. Moguće je da su ova vozila danas izašla iz upotrebe ili povučena u rezervu. Proizvođač nudi modernizaciju ugradnjom nove cevi dužine 39 kalibara.

This page hosted by  Get your own Free Homepage