Decembra 1985. godine Švedska RM je naručila gradnju novih korveta osposobljenih za efikasno vođenje protivpodmorničke i protivbrodske borbe u složenim uslovima Baltičkog mora. Projekat je prvobitno označen Spica IV (KKV 90), a kasnije Göteborg. Gradnja prvog broda u klasi (K 21 Göteborg, bivši K 13), započela je 10. februara 1986, a u sastav flote (Marinen Kustflottan) je uveden 15. februara 1990. godine. Gradnja druge i treće jedinice, Gävle (K 22, bivši K 14) i Kalmar (K 23, bivši K 15), otpočela je istovremeno, septembra 1988, a u naoružanje su uvedene tokom 1991. godine. Poslednji izgrađeni brod nazvan Sundsvall (K 24, bivši K 16) uveden je u operativnu upotrebu aprila 1993. godine. Gradnja preostale dve planirane korvete, K 25 Helsingborg  (bivši K 17) i K 26 Härnösand (bivši K 18), je otkazana. Završetkom ove klase zaokruženo je 25-godišnje razdoblje projektovanja i gradnje ratnih brodova porodice Spica u Švedskoj. Korvete Göteborg predstavljaju četvrtu i poslednju generaciju brodova iz ove porodice.

Sve jedinice ove klase se nalaze u sastavu 20. squadron-a korveta, koji je deo 2. napadne flotile površinskih brodova (Ytattackflottilj) bazirane u Harsfjardenu nedaleko od Stokholma.

Iako su u preliminarnoj fazi projekta razmatrane varijante brodskog trupa tipa katamaran, lebdelice i hidrokrilnog broda, Göteborg, zbog najpovoljnije cene, ima klasičan deplasmanski trup. Pramčani deo ima V formu, dok je krmeni deo zaobljen. Ceo trup je izrađen od čelika, osim krmenog dela iznad vodomlaznih propulzora koji je, zajedno s nadgrađem i donjim delom jarbola, izveden od aluminijuma. Osam poprečnih pregrada deli trup na devet glavnih prostora i više vatrootpornih zona. U predelu prostora za elektronsku opremu, primenjena je dvostruka oplata.

Pri konstruisanju nadgrađa izbegavani su uglovi od 90 stepeni kako bi se smanjio radarski odraz. Preduzet je i niz mera za smanjenje IC odraza. Brod ima uređaje za NHB zaštitu i kompenzaciju brodskog magnetizma.

Pogonsku grupu sačinjavaju tri četvorotaktna dizel motora MTU 16V 396 TB94, od kojih svaki razvija trajnu snagu 2130 kW pri 1975 obrtaja u minuti i maksimalnu 2560 kW pri 2100 obrtaja u minuti. Svaki motor ima 16 cilindara postavljenih pod uglom od 90 stepeni, zapreminu 63.000 ccm i masu 5200 kg (bez agregata). Snaga se preko jednostepenog reduktora prenosi na tri vodomlazna propulzora KaMeWa 80-S62/6. Radi smanjenja buke, motori i reduktori su sa brodskom strukturom povezani preko elastičnih temelja. Vodomlazni propulzori se mogu zakretati za 30 stepeni u svaku stranu, pa nije bilo potrebe za ugrađivanje kormila. Primenom ovog tipa propulzije upravljivost je poboljšana za 50%, a buka je smanjena za 20 dB u odnosu na klasične brodske elise.

Električna energija se dobija iz tri grupe alternatora s dizel pogonom snage 285 kW. Obezbeđena je trofazna struja 220 V, 60 Hz, 220 V 400 Hz, 115 V 50/60 Hz, 115 V 400 Hz i jednofazna 115 V 400 Hz. Akumulatorske baterije kapaciteta 1000 Ah snabdevaju potrošače jednosmernom strujom napona 24 V.

Naoružanje korveta klase Göteborg omogućava im dejstvo protiv ciljeva u vazduhu artiljerijskom vatrom, protiv površinskih ciljeva protivbrodskim raketama ili topovima i torpedima, protiv podmornica torpedima, protivpodmorničkim bacačima ili dubinskim bombama, a postoji i mogućnost polaganja mina.

Protivbrodski raketni sistem RBS-15 se sastoji od samonavođenih projektila RB 15M, osam lansirnih kontejnera, razvodne kutije napajanja, panela za kontrolu lansiranja projektila, računara, pokazivača zauzetog smera za lansiranje i komutacionog uređaja lansera. Aktivno radarski samonavođena raketa RB-15M ima maksimalni domet 70 km i masu 780 kg (masa BG je 200 kg, od toga 70 kg eksploziva). Veoma je otporna na elektronsko ometanje i efikasna u svim uslovima upotrebe. Inače, ovi projektili se nalaze u naoružanju i Hrvatske RM.

Pramčani top Bofors SAK 57 L/70 Mk 2 kalibra 57 mm namenjen je za dejstva po ciljevima na površini i u vazdušnom prostoru, uključujući i odbranu od protivbrodskih raketa. Masa instalacije je 6,7 tona, polje dejstva po pravcu 360 stepeni, a po elevaciji od -10 do +77 stepeni. U kupoli se nalazi 120 metaka kalibra 57 x 437 mm, mase 6,1 kg koji se ispaljuju brzinom 225 met/min na domete do 17 km. Posada oruđa broji 3 člana.

Na krmi je postavljen automatski top Bofors SAK 40 L/70 kalibra 40 mm prvenstveno namenjen za PVO. Polje dejstva po pravcu je neograničeno, a elevacija je od -9 do +85 stepeni. Brzina gađanja je 300 met/min, domet protiv površinskih ciljeva 6 km, a domet protiv ciljeva u vazduhu 4 km. Predviđena je zamena ovog oruđa lanserima za rakete RBS-70 ili RBS-90 ili artiljerijskim sistemom Bofors Sea Trinity, takođe kalibra 40 mm, koji je radi ispitivanja već ugrađen na jednu od korveta klase Göteborg.

Četiri torpedne cevi kalibra 400 mm za protivpodmornička žicom vođena torpeda Tp 431 smeštene su na desnom boku broda. Ovo oružje je posebno prilagođeno za gađanje tihih podmornica u plitkim vodama. Tp 431 ima masu 330 kg, od čega je 45 kg masa eksploziva, maksimalnu brzinu 35 čvorova i domet 20 km. U budućnosti će se koristiti nova torpeda Tp 45 (Tp 43X2). Umesto lansirnih kontejnera sistema RBS-15 mogu se postaviti četiri torpedne cevi kalibra 533,4 mm za žicom vođena torpeda Tp 613 dometa 30 km.

Na pramcu, iza topa 57 mm, postavljena su četiri devetocevna bacača LLS-920 kalibra 100 mm protivpodmorničkog sistema Saab Elma. Ovi bacači koriste protivpodmorničke bombe FFV M 90 mase 4,2 kg, dometa 250-350 m, a iz njih se u slučaju potrebe mogu lansirati i radarski mamci.

Duž bokova korvete postavljene su šine za polaganje mina sa kojih se mogu ispuštati i dubinske bombe.

Za osmatranje vazdušnog prostora koristi se impulsno-doplerski radar Ericsson Sea Girrafe 150HC. Najveći domet otkrivanja cilja radarskog odraza 0,1 m² koji leti nisko iznad površine mora je oko 27 km, dok letelicu odraza 4 m² može otkriti na udaljenosti od oko 63 km. Radar je veoma otporan na ometanje a raspolaže i sa pokazivačem pokretnih ciljeva (MTI). Njegova stabilizovana antenska grupa CelsiusTech 9GA XYZ nalazi se na vrhu jarbola, a čini ga veća antena (dimenzija 2,4 x 1 m) koja radi u G opsegu i manja koja radi u I opsegu. Ispod njega, na platformi s prančane strane jarbola smeštena je antena radara Terma Scanter PN-612 danske proizvodnje koji radi u I opsegu, a koristi se za navigaviju.

Dve senzorske grupe 9LV 200 Mark 3 Sea Viking namenje su za upravljanje vatrom topova i projektila. Ciljevi se prate radarom 9GR 400 (J opseg), TV kamerom i IC uređajem, a sa senzorima je spregnut laserski daljinomer.

Sistem za elektronsko ratovanje CelsiusTech 9EW 400 sastoji se od podsistema za pasivnu detekciju pretnji Thorn EMI Sceptre XL, podsistema za otkrivanje i ometanje signala ARGO Systems Carol, signalizatora laserskog ozračenja i lansera radarskih i IC mamaca. Sceptre XL pokriva frekvencije od 2 do 18 GHz i koristi jednu neusmerenu antenu smeštenu pri vrhu jarbola na čijoj se pramčanoj i krmenoj strani nalaze dva antenska kućišta (svako pokriva sektor od po 180 stepeni po pravcu), a u svakom su tri grupe od po tri antene za otkrivanje smera. Ispred komandnog mosta postavljen je fiksni lanser sistema CelsiusTech 9CM 300 Philax 106 u koji se postavljaju četiri kontejnera sa radarskim mamcima ili jedan trostruki kontejner sa IC mamcima. Radarski mamci mogu biti izbačeni iz granata kalibra 40 mm, mase 0,35 kg ili raketa kalibra 69 kg, mase 2,5 kg, dok se IC mamci izbacuju iz kontejnera mase 28,5 kg.

Na krmi je postavljen sistem za manipulaciju aktivnim sonarom promenjive dubine (VDS) Thomson-Sintra TSM 2643 Salmon dometa do 11 km, koji radi na frekvenciji od oko 19 kHz. Fiksni sonar SS 304 Spira ima domet 4 km, a radi na frekvenciji 34 kHz.

Korvete kalse Göteborg povezane su preko sistema za prenos podataka sa informacionim sistemima na kopnu, kao što su npr STINA (za mornaricu), STRIKA (za obalsku artiljeriju), STRIC (za odbranu iz napada iz vazduha). Podaci se mogu razmenjivati i sa drugim brodovima i avionima.

Integrisani sistem komandovanja CelsiusTech 9LV Mark 3 prikuplja podatke iz svih brodskih senzora i informacije dobijene preko sistema za prenos podatka, obrađuje ih i prikazuje. Sastoji se od više podsistema kao što su 9LV 450 za upravljanje artiljerijskom vatrom, RC1-400 za upravljanje raketama, 9AU 300 za protivpodmorničku borbu, 9EW 400 za elektronsko ratovanje. Informacije i podaci se prikazuju na na dva horizontalna pokazivača i šest identičnih radnih stanica SCL 85.

Osnovna odlika korveta Göteborg je njihova univerzalnost. Iako su malih dimenzija, ovi brodovi su jako naoružani i sposobni za površinsku, protivpodmorničku i borbu protiv ciljeva u vazdušnom prostoru. Gotovo istovremeno s narudžbinom klase Göteborg, 1985. godine pokrenute su studije za razvoj novog ratnog broda - korveta tipa YS 2000 Visby.

This page hosted by  Get your own Free Homepage